Naslovnica arrow Ispovijesti članova arrow Moje iskustvo kuhinje
Moje iskustvo kuhinje

 Moje iskustvo kuhinje

 

Želio bih ukratko opisati svoje osjećaje kroz cijelo vrijeme provedeno u kuhinji. Mogu reći da  dosta prije ulaska u kuhinju svaki od braće je imao dosta straha suočiti se s tom obavezom jer je sigurno najteža i kroz nju čovjek najviše napreduje. Tako sam i ja želio tu obavezu pokušao proći u maloj kući u Kiseljaku u kojoj sam bio jako dugo i dosta toga prošao i kad sam dobio priliku da iskoristim taj dar od kuhinje u maloj kući prihvatio sam ga objeručke.

 Sve mi je išlo po planu i taj pritisak mi je iz dana u dan padao i svoje znanje malo, ali dovoljno za početak sam počeo graditi. Dosta puta mi je se znalo dogoditi da ne znam hoće li biti dovoljno i hoću li sve stići na vrijeme i da li će bit ukusno. Međutim, nedugo nakon toga,  voditelj Goran mi govori  da od sada kuhar uz ručak pravi kruh i salatu i postavlja dežurstva.

U meni se javlja neki bjes i bilo mi je na trenutak krivo što se na meni mjenjaju pravila. Ali uz Božju pomoć sam svaki dan bio sve bolji i kroz lica od braće vidio sam, da su zadovoljni, pa sam i ja bio sve jači i moje samopuouzdanje je raslo. Sve dok nije došao i  taj dan koji su svi pa i ja jako dugo iščekivali, moj rastanak s malom kućom i nakon 16 mjeseci provedenih u Kiseljaku dolazak u Međugorje. Moram reći da su emocije uradile svoje i kod mene,a vidio sam i kod braće da im nije bilo baš svejedno, ali je to za mene bio novi početak.

 Voditelj mi je rekao da ću kuhinju nastaviti u Međugorju i iako sam znao da ništa teže ne mogu dobiti nije me bilo nimalo strah jer sam imao veliko samopouzdanje. Rekao sam sebi Mario moli Boga i uzdaj se u Isusa,a kako su mogli i drugi možeš i ti. Znao sam da dolazim u kuhinju u kojoj je dosta braće spakovalo stvari i napustilo zajednicu ili završili u izolaciji, ali nešto mi je govorilo ti to možeš i tako sam startao. Odmah prvi dan kad sam došao iskustvo Međugorja mi je prenosio brat s kojim sam jako dobar i bilo mi je drago što mi baš Darko pomaže da me uputi gdje šta stoji i kako se odnosi prema toj obavezi u Međugorju. Nakon nekoliko dana ostajem sam ali uopće se nisamdao pokolebati i ono gdje sam stao u Kiseljaku nastavio sam U Međugorju. Mogu reći da mi je najveće pritiska počelo stvarati to što dosta braće ne poštuje pravila da se ne ulazi u kuhinju i to mi je znalo davati poteškoće, jer čim bi rekao jednom bratu morao bih reći svakome i tu je već počinjelo ono najteže pritisak u kuhinji. Uz sve to sam morao truditi da bude ručak na vrijeme kuhinja čista i ne previše, a ni premalo hrane za braću tako da sam na trenutke znao ostati jako loš, ali opet nisam se dao pokolebati išao sam naprijed. Navečer bi znao otići u kapelicu i tražiti od Isusa pomoć i sad iskreno mogu kazati da me je to najviše guralo prema naprijed. Iako sam znao dobiti dosta pohvala od voditelja i braće jedna kritika bih me znala izbaciti iz takta, ali tu je molitva napravila to da sam u svakoj situaciji znao ostati sabran. Svako u svakoj situaciji ostati sabran. Svako jutro prije ulaska u kuhinju pomolio sam se Bogu da spusti blagoslov na mene i da taj dan uspijem napraviti dobro jelo i da pođem bez kritika jer znam da se braća vanka trude i rade a ja sam se odmah osjećao dužan da im napravim što bolje jelo. Mogu reći da sam imao i veliki dar, a to jest mladi momak koji je bio jako vrijedan i uvelike mi je olakšavao posao. Tako dan za danom vrijeme je prolazilo i kritike su bile sve manje, a ja sam osjećao sve veću sreću i zadovoljstvo i iščekivao sam dan kad će se ustati braća za stolom i reći da obavezu kuhinje dobiva drugi brat. I to je se desilo baš na dan kad sam napunio 18 mjeseci zajednice bio sam jako sretan što ću svoje iskustvo moći prenijeti na brata Darka. Uglavnom ovo mi je bilo stvarno veliko iskustvo iz kojeg sam stvarno puno izvukao.

 
« Prethodna   Sljedeća »
Odaberite jezik