Iskustvo majke

U opširnije možete pročitati iskustvo jedne majke, čiji sin uskoro završava program Zajednice blagoslovom.

 

    Pre Nršto više od tri godine, jednog prohladnog martovskog Dana, prvi put Sam ostavila svog sina u kamenitoj,Krševitoj Hercegovini, u Zajednici Milosrdni otac.  To su bili naši prvi koraci na ovom putu povratka u život.Moj strah je bio velik. Nisam znala puno o programu I radu zajednice,niti Sam verovala.Nikome I ničemu. Ali kada se sad osvrnem unazad, sigurna Sam DA je to tada bio poziv Boga upućen nama I našoj obitelji.Polako,korak Po korak, u moju dušu se uselio mir. Upoznavala Sam molitvu, vjeru I osećala se sve bolje I sigurnije.

  Za sve ovo vrijeme bilo je uspona I padova - duhovnih najviše.Upoznala Sam život, rad I pravila zajednice. Znala Sam DA me čeka I  * iskustvo roditelja *- vrijeme koje roditelji provedu živeći u Zajednici zajedno sa momcima I trude se upiti duh života Zajednice.  To iskustvo Sam doživela ovog proljeća.Bio me je strah. Čekala Sam Dan polaska sa nekim nemirom u sebi. Iako Sam znala sva pravila, kako teče jedan Dan života u Zajednici, šta reći, šta pitati, kako moliti, ipak Sam sa nekom dozom treme krenula na put.

  Prvi susret je doneo radost. Sačekalo me je pet momaka koji se spremaju dobiti Blagoslov. Zagrljaji, malo suzdržanosti, Ali I radost.  
Radni Dan je Počeo odmah. Prvo u Tao radionu I pravljenje mog prvog mozaika. Posmatram druge momke - svaki radi svoj mozaik. Brzo, precizno I slažu se kamenčići koji se pretvaraju u cvijeće,likove svetaca, kalvarije, križeve...A DA probam I kako se nižu krunice ? Muka je vezati čvor. Pokazuju MI strpljivo I Po peti put. Uspevam ! Ispunjena Sam ponosom I srećom.Ja Sam naučila kako se niže krunica !Prvi ručak sa svima. Interesantno MI je posmatrati ih SA strane, kako mole, kako čitaju dnevnike, dele porcije. Svi su veseli I opušteni. Posle ručka-odmor. Upoznajem momke, Ali Još NE mogu DA posložim sva imena u svojoj glavi. 

Odlazimo na Podbrdo. Umor od puta I uzbuđenja I siline utisaka otežava MI penjanje. Molimo krunicu svi zajedno, ispunjava me milina I punina. Zaboravljam na sve I Zahvaljujem Majci na milosti koju primam.  Povratak, večera I klanjanje u Kućnoj kapeli. Kakav mir I milina ispunjava svo moje biće I moju dušu ! 

I tako svaki naredni Dan. Osećam se sve opuštenije. Prija MI I rano ustajanje I odlazak na misu. Upoznajem polako sve više momaka. Svaki je spreman pomoći, razgovarati, otvoriti srce. Posmatram ih često iz prikrajka. Sve funkcioniše Po redu I planu. Nema vike, nervoze, svađe. Čudno MI je kako otvorenog srca prilaze, traže temu za razgovor ili šalu. Nije MI bilo teško uraditi ništa što Sam mislila DA će ih usrećiti. Polako su se u meni budili osećaji za koje nisam mislila DA ih mogu probuditi neki nepoznati momci za samo nekoliko Dana. Polako je svaki od njih postajao moj sin, brat, prijatelj. Punili su moje biće ljubavlju, osmehom I iskrenošću. Nije bilo potrebe skrivati ni tugu ili nemir. Sve su to osećaji koji nas izgrađuju I jačaju.  Naučili su me kako prihvatiti svaku osobu ili situaciju, kako u molitvi pronaći odgovore za sve muke I kako u ljubavi za brata-rasti. Sve manje Sam želela DA dođe kraj mom boravku I bila Sam sve TUžnija. Doživeti Zajednicu iznutra je Dar koji je ispunio cijelo moje biće milinom.  Iskustvo roditelja nije pravilo Zajednice koje treba ispuniti. To je BOŽIJA MILOST koju NE dobiva svako I ja Sam zahvalna Dragom Bogu, mom sinu, momcima, Fra Svetozaru I voditeljima na tom daru, jer Sam se Kući vratila bogatija za osjećaje koje želim DA iskuse svi roditelji.
 
« Prethodna   Sljedeća »
Odaberite jezik